Градови

ЕКСКЛУЗИВНО: „НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА” НА НОВИМ АРХЕОЛОШКИМ ИСКОПАВАЊИМА У ПРЕСТОНИЦИ
Израњање римског Београда
Недавно, приликом радова на трамвајским шинама поред Калемегдана, светлост дана угледали су делови римског утврђења стари 1.800 година. На основу спроведених истраживања поуздано су утврђени главни правци комуникација унутар тог града, позиције североисточног бедема, главни елементи инфраструктуре. Ископана су и бројна крупна питања о односу данашњег према римском Београду. Ако праве одговоре на њих не да ова генерација, за следећу ће већ бити касно

НР Прес

Још у основној школи, већина наших ђака учи да се на месту Београда налазило значајно римско утврђење под називом Сингидунум. Али, ни након више од 150 година истраживања његови остаци нису потпуно доступни туристима, или другим знатижељницима историје Београда. Након Другог светског рата, под изговором незаустављивог прогреса престонице наших „народа и народности”, већина археолошких остатака прекривена је бетоном и асфалтом, или, у најбољем случају, поново затрпана и остављена за нека „боља времена” (какав је случај са римским купатилом у Студентском парку). Пре две недеље, након уклањања трамвајских шина поред Калемегдана, светлост дана угледали су делови римског утврђења стари око 1800 година. Вест је убрзо постала ударна у бројним штампаним и електронским медијима, а све већи број Београђана и туриста је пре уласка у Београдску тврђаву застајао да погледа римске остатке и покуша да добије додатна објашњења од археолошке екипе на терену.
– У вишемиленијумској историји људског живота на ушћу Саве у Дунав, посебно се издваја период антике – каже за Националну ревију др Стефан Поп Лазић, стручњак Археолошког института у Београду, руководилац овог истраживања, шеф великог тима археолога, студената и радника ангажованих на ископавању. – Присуство римске цивилизације се бележи још почетком I века наше ере. На великом праисторијском гробљу на Карабурми и Роспи Ћуприји откривени су и каснији гробови, који у себи садрже римске предмете из I века. Али, први период настанка римског Сингидунума везује се за долазак римске војске на простор данашњег Београда. За сада је непознаница која је прва римска војна јединица запосела ово подручје. Скромни остаци војног логора истраживани у Кнез Михаиловој број 30 упућују на то да је крајем I века изграђена улица која је могла представљати главну унутрашњу комуникацију. Њен правац одговара позицији данашњих улица Косовске, Васине и Узун Миркове.
Из тог периода, када се римске трупе боре преко Дунава против дачке краљевине, потичу и најстарија римска гробља са подручја Београда – појашњава Поп Лазић. Гробови спаљених покојника, са остацима посуда, лампи, новцем и другим предметима који се датују у сам крај I и почетак II века, откривени су у Цинцар Јанковој улици. После победе над Дачанима и формирања римске провинције Дакије, Легија IV Флавијева Феликс се трајно стационира у Сингидунуму. Тада подиже камено утврђење чији се остаци налазе непосредно испод данашње Београдске тврђаве и Калемегдана. Тај велики логор, површине од чак 20 хектара, протезао се од Библиотеке града Београда (у чијој Римској дворани су и данас видљиви остаци југоисточне капије), па све до северозападног бедема Горњег града.
– Граница се на североистоку налазила у близини Павиљона „Цвијета Зузорић”, а испод Савског шеталишта откривен је југозападни бедем – наставља др Поп Лазић. – У унутрашњости логора, низови легионарских барака испуњавали су простор у близини бедема. Између њих се протезала улица која је омогућавала приступ бедемима и кулама, а у средишту је био штаб, где су доношене војне одлуке, анализирана ратна дејства и обављани административни послови. Посебна зграда била је намењена похрањивању намирница за војнике. Једна таква, из периода позне антике, откривена је у Горњем граду, испред Сахат капије.

ЖИВЕТИ СА СИНГИДУНУМОМ

На основу истраживања у другим легијским логорима на територији Римског Царства, зна се да су остали простор заузимала купатила, болнице и магацини.
Изван логора су три одбрамбена рова отежавала упад непријатеља и освајање бедема, наставља Поп Лазић. Бројне камене кугле сведоче да су приликом одбране коришћене бацачке справе. Мачеви, остаци штитова, оклопа, копаља и стрелица илуструју какву је опрему у свакодневној борби користио римски легионар.
– Кроз југоисточну капију излазило се двема улицама у цивилно насеље (municipium Singidunum). Зграде цивилног насеља покривале су простор од данашњих Улице краља Петра до Трга Републике, од Косанчићевог венца ка Сави и од Господар Јованове ка Дунаву. То невелико насеље имало је све елементе којима су се дичили римски градови. Форум (главни трг) налазио се у близини зграде Народне банке Србије у Улици краља Петра. Чувена римска купатила била су у данашњем Студентском парку и испред Филозофског факултета. На ободима града, код Народног позоришта и у Господар Јовановој улици, откривене су радионичке пећи за производњу керамике. Уз улице на излазу из града настајала су гробља.
Управо одатле потичу бројни надгробни споменици. На некима од њих остали су очувани натписи са именима становника Сингидунума, њиховим занимањима, годинама живота, друштвеним положајем. На основу тога знамо да су неки антички Београђани живели чак 90 година.
– Најновијим истраживањима, спроведеним приликом реконструкције трамвајских шина, поуздано су идентификовани главни правци комуникација, позиције североисточног бедема, као и главних елемената инфраструктуре логора – додаје др Поп Лазић. – Од раније је познато да је непосредно уз бедеме била улица којом се прилазило шетној стази на бедему и улазима у куле. Паралелно са том улицом били су водоводни и канализациони канали. У једном од њих је 1973. откривен мач из прве половине III века, јединствен налаз у овом делу Царства. Поред велике грађевине у североисточном делу логора, која је могла служити као војничка болница, откривена је грађевина у близини једне од главних улица у логору. Та зграда имала је огромна врата, од којих је остао велики праг, дугачак 4 метра. У њу се улазило преко трема украшеног малим црвеним опекама, поређаних у облику рибље кости. Даље се ходало преко пода од посебног малтера који није пропуштао воду. Вешти римски градитељи умели су да куће загреју системима подног грејања. Остаци овог система откривени су у југозападном делу грађевине. На жалост, овај део зграде знатно је оштећен приликом ранијих грађевинских радова. По свој прилици, значајни остаци римског Сингидунума и овога пута ће остати испод модерне градске инфраструктуре.

***

О будућим истраживањима
У представљању и ревитализацији римског Сингидунума, људима би најпре требало показати локалитете који се налазе на данас слободним површинама, као што су терме у Студентском парку и на Платоу код Филозофског факултета, као и вила на Косанчићевом венцу – каже др Стефан Поп Лазић. – Потом би требало обрадити све будуће грађевине које ће бити откривене приликом подизања нових зграда. На жалост, један такав локалитет управо је уништен код Библиотеке града Београда, пошто није примењен принцип уклапања античке у модерну архитектуру. Међутим, за будућа истраживања преостаје читав простор Калемегдана. Испод парка су низови грађевина из периода од почетка II до краја IV века. Чекају археолошка ископавања, али и приказивање широј јавности у склопу историјског комплекса Београдске тврђаве. Првенствено треба истражити и приказати велике локалитете као што су Доњи град и Калемегдан, где је очувана античка архитектура. Сва ова места имају велики потенцијал као туристичке дестинације у Београду. Треба само мало добре воље за компромис.

***

О властима и инвеститорима
Оснивање Јавног предузећа „Београдска тврђава”, пре неколико година, требало је да манифестује јасну намеру београдских власти да боље и систематичније брину о споменичком наслеђу – каже др Поп Лазић. На жалост, њима ни данас изгледа није јасно да истраживања на археолошким локалитетима отварају могућност за атрактивну презентацију те баштине.
– Наша сарадња са инвеститорима и извођачима радова постоји утолико што су они спремни да археолозима пруже основну техничку подршку. Међутим, ми смо за њих само нужно зло.

***

О угрожености
– Степен угрожености римског Београда је максималан, утолико пре што се налази испод града у развоју – каже др Поп Лазић.  – Свака нова изградња директно угрожава остатке из претходних периода. Када би Београђани навикли да живе поред античких налазишта, као житељи Солуна или Сремске Митровице на пример, све би било лакше.